Град и средиште округа, на железничкој прузи и ауто - путу Београд - Загреб, речно пристаниште на левој обали Саве. Надморска висина је 82 m, број становника се креће око 40 000. Сремска Митровица је један од најстаријих градова у Европи, са животом који на истом тлу траје око 7 000 година. То је град са три имена (SIRMIUM, CIVITAS SANCTI DEMETRII, СРЕМСКА МИТРОВИЦА), и три грба (антички, средњовековни и савремени).

Корен имена Сирмиум јавља се још у доба Александра Македонског, а прихватили су га и Римљани када су у I веку старе ере освојили град и убрзо га претворили у важан војнички центар. У Сирмиуму и његовој околини рођено је неколико римских императора, да би град 293. године нове ере постао једна од четири престонице моћног Царства.

Најпознатији историчар IV века, Амијан Марцелин, назвао је Сирмиум "славном и многољудном мајком градова". Град је био метропола Паноније и Илирика, ранохришћански центар са епископима и мученицима који су ушли у календар и историју.

У доба највећег процвата Сирмиума, у III и IV веку, овде је постојала велика ковница златног и осталог новца, раскошна царска палата, са водоводом и термама, хиподромом, позориштем и анфитеатром, форумом и другим важним грађевинама. До сада је откривено осам ранохришћанских храмова, од којих су најпознатији они посвећени Св. Иринеју, Димитрију и Св. Синероту. У доба највећег прогона Хришћана, 304. године, на једном од савских мостова погубљени су први епископ Сирмиума Иринеј, и његов ђакон Димитрије.

После 313., Сирмиум постаје важан црквени хришћански центар. Током IV века овде је одржано неколико општеримских црквених сабора, на којима су доношене познате сирмиумске формуле, потврживано а затим осуђивано тзв. аријанско учење.

Крајем IV века град је дошао под власт Источних Гота, да би 441. године практично нестао у хунском покољу и великом пожару. У Сирмиуму су се потом смењивали разни владари, да би се 582. предао Аварима, а преживели становници емигрирали у Далмацију.

После низа векова обавијених историјском тамом, прелазећи из руке у руку, град је 1180. године припојен угарској држави. Ново насеље добило је име по средњовековном манастиру Св. Димитрија - Град Светог Димитрија, Димитровица, Дмитровица и, коначно, Митровица.

Потом су се на власти смењивали Турци, Угари и Аустријанци, у доба Војне границе Митровица је постала важно војно и грађанско насеље, а затим и слободан краљевски град са пуном аутономијом. Године 1881. добила је првог општинског начелника, Ћиру пл. Милекића, Градско заступништво, право на печат и грб... Сремска Митровица је преживела два светска рата, да би се до данас развила у значајан административни, привредни, културни и просветни центар Срема.

извор: "Сунчани сат"